Опис

Књига Краљ Милутин и манастир Бањска – монографија

Српски православни манастир, Царска лавра Бањска, основан пре седам стотина година, представља вековно духовно, црквено и културно светилиште славне и словесне, молитвом пропраћене и облагодаћене историје српског народа. Бањски ктитор, краљ Стефан Урош Други Милутин, прославио се као велики владар, добра Христова поборник и врли отачаствољубац.

Током своје четрдесетогодишње владавине изградио је и обновио преко четрдесет манастира и цркава. Задужбину посвећену Светом првомученику и архиђакону Стефану, заштитнику свих Немањића, подига је 1313. године за своју гробну цркву.

Изградњу манастира краљ је поверио свом духовном саветнику, ондашњем игуману хиландарском Данилу, епископу бањском, једном од најпросвећенијих људи код Срба тог времена. Главна задужбина богато је опремљена и даривана, намењена вечном покоју овог превисоког, и крепког, и самодржавног, и милостивог краља српсок. Сјај и раскош манастира Бањске, по којима се разликовао од других Милутинових задужбина, подизаних у новом градитељском стилу византијске ренесансе повезане са династијом Палеолога, резултат су краљеве жеље да се у зидању задужбине следи пример Студенице.

Године 1321. упокојио се краљ Милутин у свом двору у Неродимљу и архиепископ Данило преноси његово тело у Бањску, где је и погребен. Две и по године након краљевог упокојења, почела су се јављати чудесна знамења на гробу краљевом, те игуман бањски Сава и братија, одслуживши свеноћно бденије и отворивши краљеву гробницу, обретоше тело његово заповешћу Божјом, цело и нетрулежно. Мошти Светог краља биле су положене у кивот и постављене пред иконом Христовом у Баљском храму. Часне мошти новојављеног светитеља нису дуго остале у Бањској. Услед немирних времена турских најезди, пре велике похаре и паљевине манастира, краљеве мошти пренесене су у Трепчу, а одатле у бугарски град Софију, око 1460.године.

Најславнија Милутинова задужбина је на најочигледнији начин вековима делила судбину српског народа. Разаран и спаљиван, манастир је у континуитету страдао са својим народом. С обзиром на стратешки значај своје локације и на симболички значај који као царска лавра има, манастир Бањска био је међу првима на удару непријатељских освајача. Знајући да је реч о великој светињи, народ је обилазио ове знамените зидине, окупљао се и на рушевинама манастира молио се Богу.

Милошћу Божијом и у наше време, након своје вишевековне голготе и страдања, у бескрајном ланцу људи и збивања, ова краљева задужбина васкрсава 2004. године, када се по озпочетом процесу обнове у манастир враћа монаштво.

Књига Краљ Милутин и манастир Бањска монографија, издање 2021. Поводом седам векова од упокојења Светог краља Милутина 1321. – 2021.
Са благословом манастира Бањска