Опис

Икона свети Николај жички и охридски

Свети владика Николај је рођен 23. децембра 1880. године. Родио се у селу Лелићу, недалеко од Ваљева, на падинама планине Повлена. Његови родитељи, Драгомир и Катарина, били су прости земљорадници и побожни хришћани, нарочито мајка. На крштењу је добио име Никола. Своје школовање започео је у манастиру Ћелије, а наставио у ваљевској гимназији, београдској богословији, као и широм света у Немачкој, Швајцaрској, Енглеској и Русији. Замонашен је 1909. године у манастиру Раковица у Београду.

Свети владика Николај је захваљујући свом пастирском и равноапостолском раду постао један од најзначајнијих светитеља и просветитеља у Српској Православној Цркви и шире. Поред изузетног беседничког дара, којим се у Цркви Божијој највише приближио Светом Златоусту, Свети Николај је био врло плодан писац, оставивши Цркви у наслеђе томове својих богонадахнутих богословских, углавном пастирских и егзегетских дела.

Његово слово и његова реч извирала је из живог предања Цркве у коме је и сам Светитељ живео и битисао током свог земног живота. Његово беседништво и његово писање је било утемељено на његовом подвижничком животу. За такав његов живот се може с правом рећи да је он био идеал живота сваког правог епископа и пастира Цркве Христове, јер епископ заправо и нема свој живот, он је за себе умро, а што живи, живи само за Цркву и у Цркви, живот Цркве је живот епископа. Да је Свети Николај овакав основ православног, истинског пастирствовања и управљања повереном му Црквом заиста испуњавао, најубедљивије сведочи његово пастирско ангажовање као духовног вође и покровитеља Богомољачког покрета у Србији.

Ако је Свети Сава корен духовног стабла нашег православног, српског народа, онда је Свети Николај засигурно најзрелији плод тог дрвета. У делима и речима овог Светитеља уочавамо да нико никада није тако дубоко зашао у душу православног српског народа, и тако јасно и недвосмислено указао на апсолутно православно и еванђелско утемељење нашег народа и наше кутлуре.
Због свега наведеног Свети Николај је несумњиво најзначајнија личност последњих неколико столећа, како у Српској Православној Цркви, тако и уопште у историји нашег народа. Најзнаменитија књига која се свакодневно ишчитава данас у црквама и домовима православних хришћана јесте Охридски Пролог.