Опис

Икона Пресвета Богородица Ватопедска Утешитељка

Ово чудо збило 21. јануара 807. године у манастиру Ватопед, када је банда морских разбојника дошла на Свету Гору са намером да опљачка манастирска блага по сваку цену. Али Пресвета Богородица, није дозволила да се испуни замисао безбожних гусара.

Док се игуман тог јутра молио у цркви, одједном се из Богородичине иконе зачуо упозоравајући глас: “Данас не отварајте капију, него се попните на зидине и одагнајте разбојнике”. Изненађен, игуман потражи погледом свету икону из које се зачуо глас и одмах угледа страшно чудо: Богородичино лице бејаше оживело, као и лице Христа младенца којег је држала у наручју. А превечни младенац, испруживши руку и поклопивши њоме усне Своје Богомајке, окренуо се ка Њој рекавши: “Немој, мајко моја, не говори тако, него нека буду кажњени како им доличи”. Али, Богородица брижно задржа својом руком руку сина и Бога свог и окренувши главу удесно, она понови исте речи: “Не отварајте данас капију, него се попните на зидине и одагнајте разбојнике”.

Преплашен од овог страшног чуда, игуман одмах дозове сву братију, исприча им догађај и упозорење Пресвете Богородице, као и од Господа јој упућене речи. И сви са великим дивљењем запазише да је Богородичино лице и лице Господа Исуса Христа и уопште читав опис и лик оне иконе остао измењен, потпуно супротан од претходног. У знак своје живе захвалности, монаси заблагодаре за промисао и заштиту коју им указује Пресвета Богородица и њеним молитвама милостиви Господ. Тако се успешно одбранише од разбојника и заштитише манастир и сва његова добра.

Од тада па до данас ова икона позната је под именом Утешитељка. А лица Богородице и Исуса Христа остала су у положају у коме су се налазила када је игуман по трећи пут зачуо чудесне речи: Богородица са лицем окренутим надесно, насупрот испруженој руци превечног младенца и Бога, покушава да склони Његову руку са својих усана, како би слободно објавила својим одабраним слугама настојећу опасност.

Ова икона стоји у параклису Богородице Утешитељке, на десном зиду певнице, са лицем препуним саосећајуће љубави, са погледом који одише благошћу, кротошћу и милостивошћу. На њеним уснама почива целомудрени осмех, упозорење и утеха, док је лице превечног младенца и Бога претеће, а покрети испуњени срџбом и гњевом.

Акатист Пресветој Богородици Утешитељки треба читати у свим невољама.