Опис

Чудотворна икона Богородица неиспијена чаша

Давне 1878 године у Ваведењском Владичином женском манастиру, долази старац Стефан, измучен и изнемогао, који је патио од страсти пијанства, пропио сву своју имовину и све своје. Овај старац долази у манастир тражећи, по свом сновиђењу, молебан з себе како би оздравио код иконе Богомајке Чаша која се не испија.

Али нико није знао за такво изображење иконе Богомајке. Тада се неко сетио да би то могла да буде икона која на себи има осликану чашу, а која је била постављена у пролазу из Саборног храма ка ризници.

Какво ли је тек одушевљење настало када су на полеђини иконе пронашли натпис на коме је писало Чаша која се не испија. Икону су пренели у храм и пред њом је одржан молебан. Пијаница је потпуно оздравио и здрав отишао из Серпухова. Не само да су му ноге оздравиле, него је потпуно престао да пије.

Вест о овом догађају брзо се прочула и изван манастира. Мноштво поклоника је почело да долази на поклоњење чудотворној икони, не само из града Серпухова него и из целе околине, па и из удаљених места. Долазили су не само они који су тражили помоћ у ослобађању од страсти пијанства, него и они који су хтели да се поклоне и одају почаст Богородици за указану помоћ.

Прес иконом Пресвете Богородице Неиспијена чаша, молимо се за исцељење од недуга пијанства и наркоманије.

 Тропар, глас

 Притецимо данас, верни, к Божанственом и пречудноме образу Пресвете Богоматере, која сва срца верних небеском Неиспијеном чашом Свога милосрђа напаја и људима објављује. Видећи их и слушајући о њима, духовно празнујемо и топло Јој вапијемо: Владичице премилостива, исцели наше недуге и страсти, молећи Сина Твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше.

Пресвета Богородица неиспијена чаша прославља се 18. маја по новом односно, 5. маја по старом календару.