Опис

Икона Свети Трифун

Свети Трифун живео је у трећем веку, великомученик пострадао за Хришћанску веру.

Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња. Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и „заклинаније свјатаго мученика Трифуна“. На тај начин свети Трифун се сматра заштитником пољских усева.

На светог Трифуна почиње сечка (фебруар), наравно по старом календару, за коју сељаци на Косову кажу: „Сечка сече, Марта дере, Свети Сава кожу бере“. Сечка је, опет рекла: „Да немам страх од моје старије сестре зиме, гране би од огња врело с једне стране, а ја би’ га с друге стране смрзла“ – толико у фебруару може бити хладно.

Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Народ још каже: „Триша забо угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе“.
Светог Трифуна славе гостионичари.

Икона Свети Трифун празнује се 14. фебруара, када виноградари излазе и орезују винову лозу и полију га вином, верујући да ће тако грожђе боље родити. Зато Светог Трифуна у пјединим крајевима Србије зову још и Орезач и Заризој.