Опис

Икона Свети Никола

Свети Никола се празнује у целом хришћанском свету и најчешћа је слава код Срба, где половина слави, а друга половина иде на славу Свети Никола или Никољдан, који се празнује данас, једна је од најчешћих српских слава.
Иако не постоји статистика о томе колико људи заиста слави Светог Николу, у народу је уобичајено да се каже да половина слави, а друга половина иде на славу. За разлику од осталих светаца, Светог Николу славе сви хришћани. Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији.

Одмах по рођењу у Николи је, како сведочи предање, могао да се препозна будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре, Никола се посветио свештеничком животу и убрзо прочуо по свом неуморном раду, милосрђу и непоколебљивом вером у Исуса Христа. После смрти родитеља, разделио је сву имовину сиромасима и ништа није оставио за себе.

Икона Свети Никола се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште. Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан. Такође, он је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као „господар мора”. У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља. Заштитник је целе државе Грчке.

Комерцијални празник Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама западне Европе. Пошто је тај празник везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони. Верује се да је такав комерцијални утицај последица ултрапотрошачке културе, која је стигла из Америке. Свети Никола се празнује као дечји празник у Немачкој, Холандији и Белгији, тада деца добијају поклоне уколико су била послушна. Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што Свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно.

Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на Западу често пореди са Деда Мразом, који се на енглеском зове Санта Клоз, што је скраћено од Санта Николаус (Свети Никола). Свети Никола је умро у петак, 6. децембра (односно 19. децембра по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у Саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова, а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон, чиме се објашњава зашто је Свети Никола толико поштован код Срба. Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти Светог Николе су пренете у Бари у Италију.

Икона Свети Никола празнује се 19. децембра.