Опис

Икона Јерусалимска Богородица

Усрдна молитва Мајци Божијој пред овом иконом помаже у свакој невољи, тескоби, ратној опасности, братској неслози.. Црква је слави 12. октобра.

Прва Јерусалимска икона Мајке Божије, по Предању, осликана је од стране Светог Луке, Апостола и јеванђелисте, 15. године после Вазнесења Господа Исуса Христа, у Гетсиманији. 463. године је пренешена у Цариград у време цара Лава Великог (457-474) и постављена у храму посвећеном Богородици. У време цара Ираклија (575-641), на Цариград су напали Скити, и тада се свенароном молитвом пред иконом Богородице Јерусалимске, десило чудесно избавељење града. После тог чуда иконе Богомајке, преносе је у храм Влахерна, где остаје око три века, све до владавине Лава VI Философа, у X веку. Тада, 988. године је пренешена у Херсон, где је поклоњена Светом равноапостолном кнезу Владимиру, који је покорио тај град и крстио се у њему. Он је односи са собом у Кијев, али тамо није дуго остала. Када су Новгородци покрштени у Хришћанску веру, кнез Владимир им је послао икону на дар. Тамо је икона остала више од четири века, у храму Свете Софије у Великом Новгороду.
Иван Грозни 1571. године преноси икону у Успењски храм у Москви. У време Наполеонових освајања 1812. године, икона је украдена и однешена у Париз, где се све до почетка XX века налазила у катедрали Нотр Дам. У Москви, у Успењском храму, остала је верна копија јерусалимске иконе, која је донета из цркве Рођења Богородице „на Сјенах“. На ободу рама ове иконе насликани су Апостоли: Петар, Павле, Лука, Симон, Филип, Матеј, Марко, Јаков, Тома и Вартоломеј.
Друга јерусалимска икона Богородице пред којом се молила Марија Египћанка, донета је у Цариград и постављена у храм Св. Софије. Ту се налазила у времену од XII – XV века. По неким сведочанствима, у Цариграду је постојао посебам храм посвећен икони Богородице Јерусалимске. У житију Св. Марије Египћанке које је написао јерусалимски Патријарх Софроније, реч је о чудотворној икони Богородице која се налазила над улазом у Јерусалимски храм Вазнесења Христовог. Њој се у цариградској Св. Софији поклонио руски путешственик старац Зосима, 1429. године, знајући да је управо то икона пред којом се молила и Св. Марија
Египћанка. Такође, ову икону су видели и ђакон Игњатије и дијак Александар „у великих вратах Св. Софије“, док је ходочасник Данило у Јерусалиму видео само празно место где се некада налазила ова икона.
Трећа икона Богородице Јерусалимске се налази у Јерусалиму, у храму у пећини код Гетсиманског врта, на обронцима Маслинске Горе. Смештена је иза гроба у који је било положено тело Богомајке по Њеном уснућу. Реке поклоника се вековима сливају како на
Голготу, тако и у храм мајке Божије, на место њеног уснућа. Многа исцељења су се догађала путем заступништва Богородице након молитава пред Њеном иконом.