Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.

Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази углупост. Ни једно ни друго више, него да будемо „мудри као змије, а безазлени као голубови“.

„И мене су гонили, и вас ће гонити“, говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда, кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. То и јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!

Припадајући мученичком Косовском народу српском, ми сведочимо да је боље да и нестанемо као људи, него да опстајемо као нељуди, јер је бољи мртав човек, него жив нечовек, јер су Богу и мртви људи живи, док су нељуди пред Њим мртви још док ходе по овој земљи

Увек треба, браћо и сестре, да се подсећамо на Свете претке наше. На оно што је свето и честито, и што нас је кроз векове усправљало на овом свету и на овом Балкану, толико немирном кроз векове, па и данас.